Srbija Archives - Aktivan Život

Belgrade Waterfront

Beograd je živa prestonica Srbije, koja prolazi kroz veliki projekat gde stari grad pretvara u novi urban deo, poznat kao Belgrade Waterfront.

Ovaj ambiciozni projekat ima za cilj da transformiše gradsku obalu reke Save u moderan kvart mešovite namene sa luksuznim stambenim zgradama, hotelima, tržnim centrima i kulturnim institucijama.

Očekuje se da će projekat Belgrade Waterfront značajno podstaći turizam u prestonici, privući posetioce svojom savremenom arhitekturom, zelenim površinama i šetalištem duž cele obale reke Save pogodnim za pešake.

Ključne atrakcije u okviru ovog projekta su Kula Beograd, neboder visok 168 metara u kome će se nalaziti luksuzni apartmani, hotel i vidikovac, sa kojeg se pruža panoramski pogled na ceo grad.

Novi Sad

Novi Sad, drugi po veličini grad u Srbiji, sprema se da preuzme ulogu Evropske prestonice kulture 2023. godine. Kao rezultat toga, grad doživljava jako veliku popularnost kada su građevinski projekati u pitanju i koji imaju za cilj revitalizaciju njegovih kulturno-istorijskih mesta, kao i unapređenje svoje transportne infrastrukture.

Veliki nacionalni projekt je od izuzetnog značaja za Novi Sad, gde zavod za zaštitu spomenika kulture ima u cilju aktiviranje starog mosta Franca Jozefa na starim stubovima koji vire iz Dunava. To je davno bio železničko-pešački most, i sad grad ima u planu da taj most postane pešačko-biciklistički most, gde će se aktivirati čuveni tunel i napraviti lift, koji će omugućavati pešacima i biciklistima neverovatan pogled na Dunav.

Sve ovo grad čini pristupačnijim i privlačnijim za turiste.

Kopaonik

Kopaonik, je najveće skijalište u Srbiji, poslednih godina jako se puno ulaže u izgradnju jer nastoji da proširi svoje kapacitete i privuče što više posetilaca i tokom zimske i tokom letnje sezone. Grade se novi ski liftovi, prave se nove staze i smeštajni kapaciteti kako bi se zadovoljio sve veći broj turista koji hrle u odmarališta zbog odličnih uslova za skijanje i zadivljujuće prirodne lepote koje ova planina poseduje.

Pored toga što je Kopaonik jedna od najpopularnijih planina u Srbiji kada su u pitanju zimski sportovi, Kopaonik razvija i letnji turistički potencijal, izgradnjom pešačkih i biciklističkih staza, avanturističkih parkova i welness centara. Ovaj razvoj ima za cilj da transformiše Kopaonik u celogodišnju turističku destinaciju, kojom će privući veliki broj turista.

Zlatibor

Zlatibor, je popularno planinsko odmaralište u zapadnoj Srbiji, i ovo je još jedna destinacija koja doživljava značajnu promenu kada je izgradnja i razvoj u pitanju. Kada su u pitanju apartmani Zlatibor, prodaja stambenih jedinica cveta zadnih godina zbog ekspanzije gradnje koja je sve popularnija na ovoj planini. Poznat po svojim živopisnim predelima, sa puno zelenila, Zlatibor poslednjih godina više liči na grad nego na planinu sa svežim vazduhom, zbog svoje brze izgradnje.

Jedan od najznačajnijih projekata koje ova planina ima je izgradnja Gold gondole, druge po dužini žičare na svetu, koja povezuje centar grada sa skijalištem Tornik. Očekuje se da će zlatna gondola podstaći turizam u regionu, pružajući posetiocima lak pristup skijaškim stazama i prekrasnim pogledom na Zlatibor.

Zaključak

Ekspanizija gradnje u Srbiji transformiše njene najpopularnije turističke destinacije, nudeći posetiocima nova iskustva i uvid u svetlu budućnost zemlje.

Od užurbane prestonice Beograda do mirnih planinskih odmarališta kao što su Kopaonik i Zlatibor, gradnja podstiče razvojne projekte u Srbiji i sigurno će privući još više turista u ovu fascinantnu balkansku zemlju u godinama koje dolaze.

Najprirodnije je da namernice sa našeg podneblja imamo u svom jelovniku, nutricionisti će nas prvo savetovati da jedemo voće koje uspeva na našem tlu, zato što je dobro za naš prirodni balans. Danas je lako doći do dobrog i kvalitetnog voća, uzgajanog na plantažamo naših domaćina, koje na policama velikih i malih marketa čeka svoje ljubitelje, one koji žele zdravo da se hrane, da ishranu obogate zdravim namernicama i da pre svega jedu voće sa srpskih plantaža.

Broj plantaža raste, ulaže se u proizvodnju voća, najviše u proizvodnju šljiva, jabuka, malina i kupina i iznenadiće Vas koliko se poslednjih godina ulaže u proizvodnju borovnice, trešnje, oraha.

Srbija je plodno tlo za voćne sadnice

Ukoliko planirate da se bavite voćarstvom treba da znate da ste u prednosti u odnosu na domaćine ostalih evropskih zemalja, posebno zemalja severne Evrope, po tome što Srbija ima izuzetan geografski i klimatski položaj, pogodan za gajenje voća.

Naša zemlja nalazi se u umereno-kontinentalnoj zoni idealnoj za uspešno gajenje voća, pa voćne sadnice odlično uspevaju u našim uslovima, posebno na nadmorskoj visini izmedju 700 i 900 metara, što jeste nadmorska visina brdovitog dela naše zemlje, posebno jugo-zapada Srbije, koji je idealno područje za gajenje šljiva, jabuka, malina, kupina, najčešće gajenog voća u našoj zemlji.

Šljiva kao srpski brend

Mnoge zemlje se u svetu prepoznaju po voću koje izvoze, ako tražimo voćnu vrstu koja je simbol Srbije onda je to definitivno šljiva, voćarstvo naše zemlje ne može da se zamisli bez velikih plantaža koje pred kraj leta oboje Srbiju u boju šljive.

Značaj ove voćke nije samo u velikim prinosima zato što joj pogoduje naše tlo, već i u izvozu koji obezbedjuje dobre ekonomske veze sa razvijenim zemljama Evrope, a njen posebni značaj je što veza srpskog seljaka za ovu voćnu sadnicu datira iz davnina, često je u teškim vremenima bila jedini izvor prihoda.

Svake godine polovina novozasadjenih voćnih sadnica su sadnice šljive, ali je prinos po hektaru i dalje ispod proseka drugih zemalja proizvodjača ovog voća, zato što veliki deo čine zasadi u kojima se ne primenjuju sve potrebne agrotehničke mere.

Ukoliko planirate da sadite voćne sadnice šljive treba da znate da postoje neki uslovi kojih morate da se pridržavate: sadnice ovog voća sade se na brežuljastim terenima iznad 250m nadmorske visine u istočnom i severnom delu zemlje, sa dubokim i plodnim zemljištem koje zadržava vodu, na višim nadmorskim visinama sadnice se sade u južnom i zapadnom delu zemlje, s tim što obavezno izbegavate kotline i niže položaje gde se zadržava hladan vazduh pa voćne sadnice stradaju.

Da li smo zemlja jabuka?

Vodeći proizvodjači voća u Srbiji tvrde da naša zemlja ima sve predispozicije da postane daleko veći proizvodjač jabuka, najzdravijeg voća u svežem obliku. Na većini trenutnih zasada, reč je o malim voćnacima i plantažama, gaji se jabuka koja nije izložena čestom tretiranju pesticidima, pa je reč o vrlo kvalitetnom i zdravom voću koje na jesen uberu srpski domaćini.

Gaji se uglavnom na privatnim voćnim zasadima, čiji je kapacitet ispod pet hiljada tona. Ta gazdinstva se suočavaju sa velikim problemima u gajenju voćnih sadnica jabuke zato što veliki broj njih nema protivgradne mreže u voćnjacima, sisteme za navodnjavanje i antimraz sisteme. Dobro je da velike kompanije prepoznaju značaj i kvalitet ovog voća i poslednjih godina podižu velike zasade i tako stvaraju preduslov da postanemo zemlja jabuka.

Subvencijama do većeg broja zasada malina i kupina

Iako je Srbija mala zemlja, nije zanemarljiv proizvodjač bobičastog voća. Malina i kupina su vrlo traženo voće, posebno u godinama kada suša zadesi velike zemlje proizvodjače poput Meksika i Amerike. Ministarstvo poljoprivrede iz tih razloga dodeljuje subvencije za unapredjivanje zasada malina i kupina.

U podizanju novih zasada mora da postoji neki red, postoje propisani uslovi za gajenje voćnih sadnica malina i kupina, ne mogu se zasadi podizati „preko noći“, bez protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje, zato što su u tom slučaju prinosi manji i naravno da se proizvodnja onda ne isplati.

Posts

Istraživanje najpopularnijih turističkih destinacija koje prolaze kroz transformaciju u Srbiji