Ljudi vole da se sunčaju; dobija se lep ten, stvara se vitamin D, raspoloženje je daleko bolje. Ali preterano izlaganje suncu može da dovede i do problema sa mladežima.

A koji su to problemi, kako se rešavaju i zašto treba biti oprezan tokom letnjeg odmora, pročitajte u našem tekstu.

 Mladeži i rizici koji su povezani su njima

Mladeži (nevusi) su benigne (nekancerogene) promene na koži koje nastaju usled nagomilavanja melanocita – ćelija koje proizvode pigment melanin. Mogu da budu prisutni od rođenja (tz. kongenitalni mladeži) ili da se pojave tokom života (stečeni mladeži).

Imaju različite oblike, veličine i boje – od svetlosmeđih, do tamnosmeđih ili crnih, a mogu da budu i ravni ili ispupčeni. Većina mladeža je bezopasna, ali usled određenih unutrašnjih ili spoljašnih uticaja, mogu da se promene i da postanu kancerogeni. Rak kože (melanom) može da se javi iz postojećih mladeža, ali i na koži koja pre toga nije imala ni jedan mladež. Veoma je agresivan i brzo razvija metastaze.

Promene na mladežima koje ukazuju na problem i koje treba redovno da se proveravaju i prate:

• ivice mladeža postaju neravne, nejasne ili nazubljene
• pojava asimetrije – jedna polovina nije jednaka drugoj
• nagla promena boje ili više različitih boja unutar istog mladeža (smeđa, crna, crvena, bela, plava)
• pojava krvarenja, svraba i bolova.

Ukoliko se melanom ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, može da se proširi na druge delove tela i da postane smrtonosan.

 Faktori rizika za pojavu raka kože

Postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik za pojavu ove opasne bolesti:

• izloženost UV zračenju – dugotrajno i intenzivno izlaganje suncu ili solarijumu
• genetska predispozicija – u porodici postoji istorija melanoma
• veliki broj mladeža – osobe sa više od 50 mladeža na telu su u većoj opasnosti
• atipični mladeži – nepravilni, veliki mladeži sa neravnim ivicama i neujednačenom bojom imaju veći potencijal za malignu transformaciju

 Kako preterano sunčanje utiče na pojavu melanoma?

Previše sunčanja i izlaganja štetnom UV zračenju nije zdravo, i ima značajan uticaj za pojavu opekotina, preranog starenja kože, ali i najopasnijih oblika raka kože. Sunčevo zračenje izaziva:

– Ubrzano oštećenje DNK kože – UV zračenje oštećuje DNK u ćelijama kože, što može da dovede do mutacija i potencijalnih malignih transformacija. Posebno su osetljive ćelije u mladeđima.

– Povećanje broja mladeža – prekomerno izlaganje suncu, naročito u detinjstvu i adolescenciji, može da dovede do stvaranja novih mladeža. Svaka nova promena na koži je povećan potencijalni rizik.

– Promene u postojećim mladežima – preveliko izlaganje suncu, posebno u najtoplijim delovima dana, može da izazove promene u boji, obliku i veličini postojećih mladeža.

– Smanjenje imunološke zaštite kože – UV zračenje slabi imunološki sistem kože i otežava njenu sposobnost da prepozna i uništi ćelije koje su postale zaražene ili mutirane. Ćelije koje su postale “zle” mogu lakše da prežive i da se multipliciraju.

 Kako se rešavaju problemi sa mladežima?

Kada se primeti promena na mladežu, prvi korak je konsultacija sa dermatologom koji će izvršiti dermatoskopiju, pregled pri kome će se detaljano pregledati struktura svih mladeža. U nekim slučajevima, doktor može da preporuči biopsiju kako bi se detaljnije ustanovila priroda mladeža.

Ako se otkrije da mladež predstavlja rizik, biće potrebno njegovo hirurško ili radiotalasno uklanjanje. U slučaju malignih promena, a u zavisnosti od stadijuma, možda će biti potrebni dodatni tretmani kao što su radioterapija ili hemoterapija.

Kako bi se izbegle ovakve situacije i mladeži ne bi došli do naprednih stadijuma, treba se strogo držati sledećih preventivnih mera:

• izbegavati prekomerno izlaganje suncu, posebno u periodima najintenzivnijeg UV zračenja (između 10:00 i 17:00h)
• koristiti zaštitne kreme (zaštitni faktor ne treba da bude ispod 50)
• nositi naočare za sunce i odgovarajuću odeću (dugi rukavi, svetle boje, kupaći kostimi sa UV zaštitom, kape i šeširi sa širokim obodom, itd.)
• redovni dermatološki pregledi
• izbegavanje solarijuma – UV zračenje iz veštačkih izvora je daleko veće i opasnije od sunčevog zračenja
• jačanje prirodne otpornosti kože – zdrava ishrana bogata antioksidansima (voće, povrće, riba, orasi) i redovna hidratacija pomaže koži da se bolje odbrani od UV zračenja i brže regeneriše oštećenja od njega.

Koliko često treba proveravati mladeže?

Kako bi se pravovremeno uočile potencijalno opasne promene na koži, preporučuju se redovne provere mladeža u sledećim intervalima:

– Samopregledi kože –  svaka 1 do 3 meseca. Ovaj pregled uključuje pažljivo pregledanje svih mladeža na telu, uočavanje bilo kakvih promena u njihovoj boji, veličini, obliku ili teksturi. Posebno treba da se obrati pažnja na mladeže koji krvare, svrbe ili se lako povređuju.

– Dermatološki pregledi – barem jednom godišnje treba posetiti dermatologa radi temeljne provere. Pri pregledu specijalist koristi dermatoskop, instrument koji otkriva suptilne promene koje ne mogu da se uoče golim okom.

– Ljudi sa povećanim rizikom – osobe koje imaju svetlu kožu, mnogo mladeža, koje su se u mladosti dosta sunčale sa čestim “gorenjem” kože, treba češće da posećuju dermatologa – na svakih 6 meseci.

 Završne reči

Umereno sunčanje je zdravo, dok preterano izlaganje UV zracima može da dovede do promena na mladežima i veoma ozbiljnih problema.

Kako biste ih izbegli, vodite računa, budite oprezeni, preduzmite sve navedene preventivne mere i redovno posećujte svog dermatologa. Melanom se lako leči kada se otkrije u početnoj fazi, tako da važi poslovica “bolje sprečiti nego lečiti”.

Ukoliko imate neki koristan savet ili iskustvo u vezi sa ovom temom, molimo Vas da ga podelite sa nama u komentarima. Unapred hvala.

Autor: Nenad Savić

Izvor slike: https://www.pexels.com/photo/a-woman-touching-her-hair-8058660/