Kao i većina vitamina B grupe, tako i folne kiseline učestvuju u brojnim procesima u organizmu koji obezbeđuju dobro zdravlje i ispravno funkcionisanje svakog čoveka. Folna kiselina, folacin ili folat, tj. vitamin B9 nije vitamin koji organizam prirodno i samostalno sintetiše, već se ubacuje isključivo preko hrane ili suplementacije. Zbog toga što se radi o vitaminu rastvorljivom u vodi, brlo brzo se gubi, pa ga jetra može imati u rezervama najviše za tri nedelje, zbog čega je od presudne važnosti unositi folnu kiselinu svakodnevno u svoj organizam.

Koji je najbolji način da se konzumira?

Folna kiselina se nalazi u određenom voću i povrću, kao što su zelena salata, paradajz, kelj, banana, limun, dinja, pomorandža, nalazi se u pasulju, mesu poput džigerice, bubrezima. Nalazi se i u žumancetu, kikirikiju, orasima, mleku, te morskim plodovima. Međutim, tokom pripremanja hrane većina folne kiseline nestane, pa i to bi trebalo imati na umu kada želite da je unesete u potrebnim količinama. Ovo znači da je najsigurniji način obezbeđivanja folne kiseline organizmu kroz suplementaciju, koja je vrlo dobra jer ne postoji strah od hipervitaminoze, dok od deficita ovog vitamina strah uvek postoji.

Kako se manifestuje deficit folne kiseline?

Kada je organizam kraći period bez vitamina B9 onda se javljaju simptomi sporadično, zbog čega se ni ne primećuju kao simptomi koji govore o nečemu što je u manjku. Međutim, kada folna kiselina duži vremenski period nije prisutna u dovoljnim količinama u organizmu dolazi do razdražljivosti, anksioznih osećanja i razmišljanja, čak i depresije, pojave nemoći i premora. Čest simptom je nesanica, kao i upala desni. Ovo su neki od najvažnijih simptoma koji ukazuju na to da folna kiselina mora da se nadoknadi organizmu, jer u suprotnom može doći do pojave brojnih zdravstvenih komplikacija i oboljenja.

Na šta utiče folna kiselina?

Folna kiselina, uz gvožđe i vitamin B12 utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca koji prenose kiseonik, što je njena najveća uloga u organizmu. Pored toga, učestvuje u sintezi molekula DNK i blokadi homocisteina, jednog proteina u krvi koji slabi krvni sudove dovodi do njihovih slabljenja i pojave moždanih udara i drugih oboljenja. Samim tim, već ovako posmatrano, deficit folne kiseline dovodi do pojave oboljenja krvnih sudova, kao i do pojave anemije.

Usled nedostatka folne kiseline opada i proizvodnja serotonina, hormona sreće, što dovodi do čestih promena raspoloženja, negativnih misli i na kraju do pojave depresije. Folna kiselina uz vitamin B12 i neke druge vitamine veoma je važna u prevenciji depresije i ove vrste mentalnih oboljenja.

Kod starijih osoba folna kiselina je presudna kao prevencija kod osteoporoze, dok svojim delovanjem utiče na očuvanje nervnog sistema. Ukoliko dođe do dužeg nedostatka, onda se stvaraju veće šanse za razvijanje demencije, ali i Alchajmerove bolesti, kao i Parkinsonove bolesti, te uopšte oboljenja degenerativnih bolesti nervnog sistema koje se najpre uočavaju niskim nivoom folne kiseline u organizmu.

Folna kiselina je važna za zdravlje trudnice i ploda u stomaku, pa se tokom trudnoće potreba za njom penje na 100% zbog čega se obavezno unosi kroz određenu suplementaciju, čime se velikim delom obezbeđuje stabilna trudnoća i zdravlje kako mame, tako i bebe.