Redovna fizička aktivnost jača telo, doprinosi boljem raspoloženju i čuva pokretljivost, ali sa sobom nosi i određeni rizik od povreda. One se ne dešavaju samo profesionalnim sportistima. Nezgodan doskok na rekreativnom basketu, naglo povećanje kilometraže tokom trčanja ili ponavljanje istog pokreta u teretani mogu biti dovoljni da se pojave bol i ograničena funkcija.

Sportske povrede najčešće se dele na akutne, koje nastaju iznenada usled pada, udarca ili uvrtanja, i povrede preopterećenja, koje se razvijaju postepeno. Pravovremeno prepoznavanje razlike važno je kako kratkotrajna nelagodnost ne bi prerasla u problem koji se uporno vraća.

Važno je razlikovati umor i upalu mišića posle treninga od upozoravajućeg bola. Uobičajena mišićna osetljivost najčešće se javlja nakon neuobičajenog napora i postepeno slabi, dok oštar, lokalizovan ili sve intenzivniji bol traži prekid aktivnosti. Trening ne bi trebalo nastavljati samo zato što je zagrevanje privremeno ublažilo simptome. 

Posebno obratite pažnju na povrede koje se vraćaju čim povećate opterećenje ili učestalost treninga.

Uganuće skočnog zgloba

Uganuće nastaje kada se ligamenti koji stabilizuju zglob istegnu preko svojih granica ili oštete. Skočni zglob posebno je izložen tokom trčanja, fudbala, košarke i drugih aktivnosti koje uključuju nagle promene pravca i doskoke.

Bol, otok, osetljivost i otežano oslanjanje na nogu uobičajeni su znaci. Blaga uganuća često se oporavljaju uz odgovarajuću zaštitu i postepeno vraćanje pokreta, dok nemogućnost oslanjanja, izražena nestabilnost ili veliki otok zahtevaju stručnu procenu kako bi se isključila ozbiljnija povreda.

Istegnuće mišića

Mišićno istegnuće najčešće zahvata zadnju ložu, kvadriceps, list ili mišiće leđa. Može nastati pri sprintu, naglom ubrzanju, promeni pravca ili radu sa opterećenjem za koje telo nije pripremljeno. Simptomi obično uključuju nagli bol, slabost, zatezanje i smanjen opseg pokreta.

Pokušaj da se trening završi uprkos bolu može dodatno opteretiti oštećeno tkivo. Pauza od pokreta koji izaziva simptome ne znači potpuno mirovanje nedeljama. Kada akutna faza prođe, opterećenje se postepeno uvodi kroz vežbe pokretljivosti, snage i kontrole pokreta.

Povrede kolena

Koleno trpi velika opterećenja u sportovima sa trčanjem, skokovima, kontaktom i brzim promenama pravca. Tegobe mogu poticati od ligamenata, meniskusa, tetiva ili struktura oko čašice. Osećaj da koleno „beži“, zaključavanje zgloba, nagli otok ili nemogućnost potpunog savijanja i opružanja razlozi su da se trening prekine i zakaže pregled.

Nije svaka bol u kolenu znak ozbiljnog oštećenja, ali nije dobro ni oslanjati se na dijagnoze sa društvenih mreža. Odgovor na pitanje koja fizikalna terapija vam je potrebna zavisi od uzroka tegoba, faze oporavka i funkcionalnog pregleda.

Povrede tetiva i teniski lakat

Tetive najčešće reaguju na ponavljano opterećenje koje je uvedeno brže nego što je tkivo moglo da mu se prilagodi. Bol se zato može razvijati postepeno, u ramenu, laktu, kolenu ili Ahilovoj tetivi. Tipičan primer je lateralni epikondilitis, poznat kao teniski lakat, koji se ne javlja samo kod tenisera.

Ponavljani pokreti šake i podlaktice mogu provocirati bol pri hvatanju, nošenju predmeta ili radu za računarom. Više o simptomima, uzrocima i mogućnostima oporavka pročitajte u vodiču o prevenciji i tretmanima za teniski lakat.

Povrede ramena

Plivanje, odbojka, tenis i vežbe iznad glave ponavljano opterećuju rame. Bol pri podizanju ruke, smanjena snaga ili neprijatnost tokom spavanja mogu ukazivati na problem sa tetivama i drugim strukturama ramenog pojasa. Potpuno izbegavanje pokreta nije uvek rešenje, ali nastavak istog opterećenja bez prilagođavanja može produžiti tegobe.

Šta uraditi neposredno nakon povrede?

Prekinite aktivnost koja izaziva bol i zaštitite povređenu regiju od dodatnog opterećenja. Kod svežeg uganuća ili istegnuća hladna obloga umotana u tkaninu može kratkotrajno pomoći kod bola i otoka. Po potrebi se koriste blaga kompresija i podizanje povređenog ekstremiteta, ali zavoj ne sme ometati cirkulaciju.

Ako ste čuli pucanje, deo tela izgleda neuobičajeno, ne možete da se oslonite na nogu, prisutni su utrnulost ili sve jači bol i otok, potrebna je brza lekarska procena. Isto važi za udarce u glavu praćene glavoboljom, mučninom, vrtoglavicom ili zbunjenošću.

Kako izgleda oporavak?

Plan oporavka zavisi od vrste povrede i težine problema. Može uključivati kontrolisane vežbe, korekciju tehnike, privremenu izmenu treninga i određene procedure fizikalne terapije. Ako vam je preporučena radiofrekventna metoda kao deo šireg plana, korisno je prvo proveriti šta je Tecar terapija i razgovarati sa stručnjakom o očekivanim rezultatima.

Kada se vratite sportu nakon povrede, potrebno je obnoviti pokretljivost, snagu, ravnotežu i sposobnost izvođenja pokreta karakterističnih za konkretnu aktivnost. Najbolja prevencija novih problema jeste postepeno povećavanje obima i intenziteta treninga, dovoljno vremena za oporavak, odgovarajuća oprema i reagovanje na prve znake preopterećenja.