Šta raditi kada vas obuzme stalna nervoza i napetost?
Svakodnevni život obiluje ne samo brojnim izazovima i stresovima, već i lepim trenucima. Ipak, u životima mnogih se često javlja i osećaj neizvesnosti, straha, pa se ljudi susreću vrlo često sa osećajem napetosti i nervoze. Ali, šta se dešava kada stalna nervoza i napetost prete da ugroze svakodnevno funkcionisanje?
Sve veći broj ljudi se suočava sa ovim neprijatnim stanjima, koja mogu značajno uticati na kvalitet života, ali i na produktivnost. Zapravo, konstantna nervoza i napetost mogu biti simptomi anksioznosti, ali mogu se javiti i kao posledica stresa, nedostatka sna, loše ishrane ili drugih faktora.
I nervoza i napetost se manifestuju na različite načine, kako fizički, tako i emocionalno. Fizički simptomi mogu uključivati ubrzan rad srca, znojenje i drhtanje, zatim česte glavobolje i probleme sa varenjem. Sa druge strane, smocionalni simptomi mogu biti još raznovrsniji, od osećaja nemira, zabrinutosti i straha, do razdražljivosti, nesanice i poteškoća sa koncentracijom.
Najbitnije je razumeti da nervoza i napetost nisu znak slabosti, već prirodna reakcija na stresne situacije. Međutim, kada ova stanja postanu hronična, mogu ozbiljno narušiti kvalitet života i uticati na naše mentalno, ali i fizičko zdravlje. Zato je važno prepoznati simptome i preduzeti korake kako bismo sebi pomogli.
Kako se manifestuje nervoza na dnevnom nivou?
Stanje koje se najpre karakteriše osećaj nemira, ali i strepnje i uznemirenosti je poznato kao nervoza. Može se javiti kao reakcija na specifičan događaj ili situaciju, ali može biti i hronična, što znači da je prisutna veći deo vremena. Nervoza se manifestuje na različite načine, a neki od najčešćih simptoma su: ubrzani rad i lupanje srca, zatim pojačano znojenje, te drhtanje ruku, pa i mučnina. Takođe se mogu javiti hladne ruke i stopala, zatim suva usta, te mučnina, vrtoglavica i glavobolja. Ponekad se mogu javiti i problemi sa varenjem (dijareja, zatvor), često mokrenje i otežano disanje, te osećaj gušenja i bol u grudima.
Mogu se javiti i emocionalni simptomi, poput osećaja nemira, strepnje i zabrinutosti, te straha i panike. Javljaju se i razdražljivosti i nestrpljivosti, kao i osećaj tuge, beznađa i osećaj krivice, te problemi sa koncentracijom, zaboravnost i teškoće u donošenju odluka.
Isto tako se mogu javiti i bihevioralni simptomi, kao što su izbegavanje određenih situacija ili aktivnosti, preterana briga o zdravlju i promene u apetitu, odnosno prejedanje ili gubitak apetita. Javljaju se često i problemi sa spavanjem, te povećana želja za alkoholom ili cigaretama.
Kako se manifestuje napetost?
Napetost je stanje koje karakteriše osećaj fizičke i emocionalne zategnutosti. Obično se može javiti kao reakcija na stres, ali može biti i hronična, a manifestuje na različite načine.
Kao najčešće manifestacije napetosti pominju se različiti fizički simptom i emotivni, ali i kognitivni i bihevioralni simptomi.
Bolovi u mišićima, posebno u vratu, ramenima i leđima, zatim razdražljivost, nervoza, anksioznost i depresija, samo su neki od simptoma koji mogu ukazivati na napetost.
Stalna nervoza i napetost – sličnosti i razlike
Treba imati na umu da su u pitanju stanja koja su blisko povezana i koja često, što bi se reklo, idu ruku pod ruku. Oba stanja su svojevrsna reakcija na stres, a njihovi simptomi se često preklapaju. Međutim, postoje i neke suptilne razlike između ova dva stanja.
Pa idemo redom – nervoza se obično opisuje kao osećaj nemira, strepnje i uznemirenosti, dok se napetost opisuje kao osećaj fizičke i emocionalne zategnutosti. Nervoza je često praćena fizičkim simptomima, a napetost je najčešće praćena bolovima u mišićima i glavoboljom.
Iako se stalna nervoza i napetost mogu javiti kao izolovana stanja, one se često javljaju zajedno.
Kako pomoći sebi?
Kada se suočavamo sa konstantnom nervozom i napetošću, bitno je da preduzmemo korake kako bismo sebi pomogli. Postoji mnogo stvari koje možemo učiniti da bismo smanjili stres, poboljšali raspoloženje i vratili unutrašnji mir.
Ipak, najbitnije je da stalna nervoza i napetost ne budu prisutne, pa je u tom smislu od ključne važnosti da najpre identifikujemo zbog čega se ta stanja javljaju. Tek na osnovu toga ćemo i moći da zaista pomognemo sebi i da pokušamo da stresne situacije svedemo na minimum ili da ih, barem izbegavamo, koliko god da je to moguće.
Postavite sebi neka od sledećih pitanja:
- Šta je to što vas čini nervoznim i napetim?
- Da li je to posao, porodični problemi, finansijske brige ili nešto drugo?
- U kojim situacijama posebno osećate napetost i nervozu?
- Da li je to stalna nervoza i napetost il ise javlja samo u određenim situacijama?
Kada identifikujete uzroke stresa, možete početi da tražite načine da ih eliminišete ili smanjite njihov uticaj na vaš život.
Može vam biti od koristi da porazgovarate sa nekim u koga imate poverenja ili sa stručnim licem. Takođe. Od koristi može biti i promena načina razmišljanja i uobičajenih obrazaca ponašanja, ali i navika.
Svakako imajte na umu da je to proces koji će trajati jer se stalna nervoza i napetost nisu tek tako pojavile u vašim životima, pa jednostavno neće moći ni tek tako da nestanu.
